Династија Анђела

Владарска породица Анђела била je претпоследња византијска династија која је владала од 1185. до 1318. године. Треба разликовати две гране династије Анђела, тј. ону која је владала Цариградом до 1204. године и епирску грану Анђела у коју спадају и тесалијски Анђели. Као и Комнини, тако су и Анђели били продукт политичких прилика свог времена.
Поред осталих балканских држава главни супарници Анђелима у остварењу овог циља били су никејски цареви, који су себи поставили исти задатак. Трагедија византијског XIII века се и огледа у томе да су се два византијска центра исцрпљивали до крајњих граница, што у сукобима са својим суседима, што међу собом, зарад истог циља. Када је Михаило VIII Палеолог после више од пола века успео да оствари ,,византијски сан“, нашао се на престолу истрошеног и оронулог царства које није могло да се носи ни са теретом своје велике и дуготрајне историје, ни са тренутним политичким приликама. 
Након трагичне судбине Андроника Комнина, Исак II Анђео се готово неочекивано нашао на византијском престолу. Владавина цариградских Анђела је остала упамћена као период драстичне декаденције византијске моћи, а Алексије III Анђео као кривац за пад Цариграда у руке Латина.Са друге стране епирски Анђели су успели да оформе нову византијску државу са центром у Арти, која је брзим напредовањем дошла надомак свог изворног циља, тј. обнове византијског царства.