Nadimci velikih gradova

Veliki gradovi se rađaju kao i ljudi, razvijaju i menjaju. Kako tokom života svi mi dobijamo neki nadimak koji nas najbolje ili najšaljivije opisuje tako su i veliki svetski gradovi dobili svoje nadimke po kojima ih ceo svet prepoznaje. Prirodne odlike i položaj, neki istorijski trenutak ili ličnosti koje su obeležile grad, arhitektonske specifičnost i još mnogo toga poslužilo je kao inspiracija u smišljanju ovih nadimaka. Evo nekih od zanimljivijih. 

Novi Sad

Kako red i običaji nalažu krenućemo iz svog dvorišta. Dok ime grada jasno asocira zašto je Beograd Beli grad, Zagreb, mnogi u Evropi, zbog svoje arhitekture znaju kao Mali Beč. Split je zbog velelepne palate iz rimskog doba ostao Dioklecijanov grad, a Dubrovnik je sa pravom Biser Jadrana. Višegrad je Andrićev grad po aluziji na čuveno delo nagrađeno Nobelovom nagradom, a Kruševac Lazarev grad još od vremena Kosovskog boja. Novi Sad je pak srpska Atina.       

Sank Petersburg

Pariz

Kao jedan od najlepših gradova Evrope Budimpešta je Biser Dunava, a po svojoj lepoti Bukurešt je poneo laskavi nadimak Mali Pariz. A sam Pariz je poznat kao Grad svetlosti (zbog vodeće uloge tokom prosvetiteljskog perioda u Evropi) ili Grad ljubavi, jer je skoro svim parovima sveta želja da posete ovo romantično mesto. Od većih evropskih gradova Beč je poznat kao Carski grad, dok je Prag Grad stotinu tornjeva. Venecija je svojom lepotom ponela nadimak Nevesta mora, a gradovi severne Evrope, Amsterdam i Sankt Peterburg dele isti nadimak – Venecija severa, zbog činjenice da stotine mostova preseca njihove kanale po ugledu na „pravu“ Veneciju. Rim je Večni grad zato što je uvek bio prestonica, dok je Gaudi toliko oblikovao Braselonu da je ona danas poznata kao Gaudijev grad, ali i kao Grad grofova. Jasno je zašto je Jerusalim Sveti grad, Milano Svetska prestonica mode, Bordo Grad vina, a Grenobl Prestonica Alpa. Moskva je između ostalih nadimaka poznata i kao Treći Rim.

Njujork

Ceo svet zna da je Njujork Velika jabuka, dok je kockarska prestonica sveta Las Vegas – Grad greha. Čikago je Vetroviti grad, a Filadelfija Grad bratske ljubavi. Majami je između ostalog i Mala Kuba, a Pitsburg Gvozdeni grad. Kanadski Montreal nosi interesantno drugo ime Veliki dim, dok je aristokratski Toronto Kraljičin grad. Sa druge strane u Australiji se nalazi jedna od najlepših svetskih luka – Sidnej, pa i ne čudi da ga svet zna kao Lučki grad. Melburn je pak Evropa Australije. Najjužniji svetski grad Ušuaja (Ognjena zemlja) sa pravom je poznat kao Kraj sveta. Najveći gradovi Južne Amerike su Brazilska lokomotiva (Sao Paolo) i Američki Pariz (Buenos Aires). A ko se ne bi složio da je Rio Veličanstveni grad!? Na drugom kraju sveta indijski Mumbaj nosi romantično ime Grad snova, Singapur je Grad lavova, Hong Kong pravi Biser orijenta, a uvek strogi Peking je Zabranjeni grad. I u Africi imamo Pariz i to onaj na Nilu. U pitanju je naravno nadimak Kaira. Adis Abeba nosi snažan nadimak Grad ljudi, a neobičan nadimak Grad oker boje poneo je Marakeš.

Tema je neiscrpna, ali je nažalost nemoguće pomenute sve. Možda ćemo nekom idućom prilikom uspeti da odgonetnemo koji grad je poznat kao Prijateljski grad, a koji kao Grad motora. Ili vam možda interesantnije zvuči Trouglasta prestonica, možda Grad ljiljana, Grad obmane ili Smaragdni grad. Možda biste vi mogli sa nama da podelite kakav nadimak krasi vaš omiljeni grad?

 

Boje godišnjih doba

 Neke boje često dovodimo u vezu sa godišnjim dobima. A otkud baš te boje? O tome retko ko od nas razmišlja. Boje u biljnom svetu koje nas asociraju na različite periode u godini potiču od pigmenata. Najupečatljiviji su pigmenti u listovima i plodovima, a najčešće boje koje viđamo na njima su zelena, žuta i crvena.

Zeleni pigment potiče od hlorofila.

Hlorofil se nalazi u hloroplastima. Zelene je boje zbog toga što apsorbuje  plavi deo spektra sunčeve svetlosti i uz pomoć te energije u procesu fotosinteze stvara kiseonik i ugljene hidrate od vode i ugljen-dioksida. Hlorofil se pod uticajem sunčeve svetlosti razlaže, pa ga biljka tokom proleća i leta mora stalno nadoknađivati zbog razvoja i rasta.

Žuti pigmet potiče od beta-karotena.

Beta-karoten je žuti pigment. Apsorbuje plavi i zeleni deo spektra sunčeve svetlosti. U listu se beta-karoten nalazi pored hlorofila i s obzirom na to da je stabilniji od hlorofola ostaje u listu i kada tokom jeseni hlorofil nestane.

Crveni pigment potiče od antocijanina.

Antocijanini su grupa jedinjenja čije molekule možemo izvesti iz strukture prikazane na slici iznad. Najčešće su plave ili crvene boje. Boja antocijanina zavisi od pH vrednosti, tako da su u kiselijoj sredini antocijanini crveni, a u manje kiseloj sredini boja varira od ljubičaste do plave. Za stvaranje antocijanina u plodovima nekih biljaka (recimo kod jabuke) potrebna je visoka koncentracija ugljenih hidrata i intenzivno prisustvo sunčeve svetlosti. Zbog toga je jabuka često sa jedne strane (one koja je izložena suncu) crvena, dok sa druge nije.